Јагодински нахијски суд, који се звао још и магистрат, установљен је, кад и већина осталих, новембра 1823. године. Он заседа (обержава) за сада у школском зданију с два кнеза и једним писаром. Према овом извештају јагодински магистрат је у почетку свог рада био смештен у једном делу зграде тадaшње основне школе. У школској згради заседао је магистрат до половине 1826. године.
У другој половини исте године магистрат је пресељен у зграду која је за њега наменски била подигнута. „Магистратски дом от целе нахије“ почео је да се гради јуна 1825. године на месту званом „Дудара“, како наводи професор Е. Цветић: „на ономе празноме простору идући преко каменога моста Учитељској школи и пред њом.“ У овој згради Суд јагодински остаје до половине августа 1837. године, када се преселио у зграду нахијског двора, после смрти Димитрија Ђорђевића, нахијског кнеза који је у њему становао. Међутим, и поред исељења суда, зграда магистрата остала је дуги низ година, до почетка 20. века позната под називом „магистрат“.
О њеном изгледу Емило Цветић је забележио: „има облик наших старих надлештва, распљоштена је и сразмерно доста ниска. Дужина јој је 16,5 м. Ширина 11м, а висина 6,50 до 7,50 м. Под целом зградом је врло простран подрум са 9 врло уских и доста дугих отвора, дубок је 2,70 м.и од тога је 1м. над земљом; грађен је од камена. За 1 м. над земљом уздигнут је главни део куће, која има два улаза (првобитно 3), од којих је главни онај према згради Учитељске школе. Зграда има 9 одељења разне величине. Кров има врло благ нагиб, 6 димњака и ћере миду на себи. Осим подрума, сва је остала зграда од растова дрвета; преко њега је танак слој блата и напослетку креч. Од истога дрвета, близу ове зграде, у истоме дворишту, била је апсана, неолепљена и чвршћа од магистрата.
Од оснивања, односно од 1823. године до 1838. године овај суд је мењао своје називе. Почео је под именом Суд нахије јагодинске, или Магистрат нахије јагодинске и исти задржао до августа 1831. године. Интересантно је напоменути да је у овом периоду, све до половине 1829. године,овој се установи обраћало Кнезовима суда (магистрата, нахије) јагодинског, дакле на личности, а не на надлештво. После 1829. године личности су потиснуте и овом суду се обраћало на име Магистрат јагодински, или Магистрат нахије јагодинске, или Суд нахије јагодинске. Од 1831. године до маја месеца 1834. године овај суд носи назив Суд нахије и вароши јагодинске. Средином 1834. године мења назив у Суд окружја јагодинског и исти задржава до фебруара 1835. године, када поново мења име у Исправниченство окружја јагодинског. Овај назив задржава до новембра 1837. године када га поново мења у Магистрат окружја јагодинског и исти задржава до маја 1839. године када добија име Суд окружја јагодинског.
Према Уставу из 1835. године у Србији су установљени »Примиритељни судови« који су били надлежни за решавање грађанских парница чија вредност није прелазила 100 гроша и кривичних за преступе који не заслужују већу казну од 10 удараца штапом или 3 дана затвора. Примиритељни суд вароши Ћупријске почео је да ради 1843. године а 1866. године овај суд прераста у Суд општине ћупријске са знатно већом надлежношћу. Тако су у Ћуприји и Јагодини, као окружним средиштима, постојали Примиритељни (касније општииски) и Окружни (»Исправ-иичества округа«) који су на почетку такође били надлежии да испитују и суде у првом степену грађанске парнице као и кривична дела и трговачке парнице за које није био иадлежан Примиритељни суд.
Стварањем Моравског округа 1891. године са седиштем у Ћуприји Окружни суд из Јагодине је премештен у Ћуприју у јединствену судску установу све до 1931. године када се ствара Моравска бановина са седиштем у Нишу. Окружни суд је према тадашњој административној подели дефинитивио пресељен у Јагодину. Први председник Окружног суда био је „Јаков Ђуричић, отац Бошка Ђуричића, правника, доцнијег комесара Беличке партизанске чете.
Здање Првостепеног суда у Јагодини подигнуто је 1908. године, на углу главне улице са једном од попречних. Габарит парцеле намењене за градњу предодредио је, у основним цртама, план новог објекта као угаоног здања са два неједнака крила. Према главној улици окренуто је веће репрезентативно крило, рашчлањено средишњим ризалитом, док је према споредној улици постављено мање, скромније обликовано крило. На засеченом споју бочних крила моделован је угаони ризалит, као централни мотив целе грађевине.
План зграде био је функционално решен у складу са њеном наменом. Низ канцеларија у приземљу и на спрату, окренутих ка улици, повезивали су дуги ходници окренути ка дворишту. Главна дворана суда налази се на спрату угаоног ризалита, изнад улаза. Две нешто мање сале, једна у приземљу а друга на спрату, смештене су у оквиру ризалита бочне фасаде. Обе су имале штуко декорацију у оквиру које су се налазили и хералдички симболи.
Здање јагодинског суда грађено је у духу академизма са извесним декоративним елементима новог стила сецесије, који су нарочито изражени у ентеријеру – дворанама и холу са монументалним степеништем. Рашчлањене су скромним кордон венцима, између приземља и спрата, богатије профилисаним кровним венцем, као и угаоним пиластрима. Прозори оба крила уоквирени су декоративним бочним профилима и натпрозорницима, који чине целину са малим кружним прозорима у поткровљу. У ликовном обликовању фасада главна пажња била је посвећена ризалитима који су у том смислу готово једнаки. Нешто богатије наглашен је угаони ризалит са главним улазом у зграду.
Здање Првостепеног суда у Јагодини грађено је према плановима који су рађени у Министарству грађевина Краљевине Србије а као пројектант се помиње Арх. С. Јовановић старији дипломирао је 1888. године на Техничком факултету Велике школе у Београду.
За време II св.рата суд у Јагодини је измештен ради смештања немачке крајскоманде прво у зграду познатог јагодинског индустријалца Клефиша,
