Здање Првостепеног суда у Јагодини подигнуто је 1908. године, на углу главне улице са једном од попречних. Габарит парцеле намењене за градњу предодредио је, у основним цртама, план новог објекта као угаоног здања са два неједнака крила. Према главној улици окренуто је веће репрезентативно крило, рашчлањено средишњим ризалитом, док је према споредној улици постављено мање, скромније обликовано крило. На засеченом споју бочних крила моделован је угаони ризалит, као централни мотив целе грађевине.
План зграде био је функционално решен у складу са њеном наменом. Низ канцеларија у приземљу и на спрату, окренутих ка улици, повезивали су дуги ходници окренути ка дворишту. Главна дворана суда налази се на спрату угаоног ризалита, изнад улаза. Две нешто мање сале, једна у приземљу а друга на спрату, смештене су у оквиру ризалита бочне фасаде. Обе су имале штуко декорацију у оквиру које су се налазили и хералдички симболи.
Здање јагодинског суда грађено је у духу академизма са извесним декоративним елементима новог стила сецесије, који су нарочито изражени у ентеријеру – дворанама и холу са монументалним степеништем. Рашчлањене су скромним кордон венцима, између приземља и спрата, богатије профилисаним кровним венцем, као и угаоним пиластрима. Прозори оба крила уоквирени су декоративним бочним профилима и натпрозорницима, који чине целину са малим кружним прозорима у поткровљу. У ликовном обликовању фасада главна пажња била је посвећена ризалитима који су у том смислу готово једнаки. Нешто богатије наглашен је угаони ризалит са главним улазом у зграду.
У његовој композицији доминирају три велика полукружно завршена прозора главне судске сале, између којих су пиластри са јонским капителима. Углови ризалита наглашени су масивним пиластрима обрађеним у духу сецесије. Завршни мотив ове фасаде представља композиција са државним грбом у атици над кровним венцем, о чему ће даљи бити више речи. Монументалност овог средишњег дела судског здања потенцирана је и надвишеним четвороводним кровом у виду зарубљене пирамиде, над којим је декоративни елемент у виду ограде од кованог гвожђа.
Здање Првостепеног суда у Јагодини грађено је према плановима који су рађени у Министарству грађевина Краљевине Србије. Име пројектанта дуго је било непознато, будући да се градитељском наслеђу овога раздобља тек у новије време посвећује више пажње. Компаративном анализом утврђена је велика сличност јагодинског суда са зградом некадашњег Првостепеног суда у Лесковцу. У питању је слично, нешто скромније замишљено угаоно здање са два симетрично постављена крила. Обрада фасада им је слична, а у детаљима готово идентична. И код лесковачког суда као завршни мотив фасаде истакнут је мали полукружни фронтон са српским грбом – крунисаним двоглавим орлом. За судско здање у Лесковцу постоје изворни подаци да је подигнуто 1906. године, према пројекту који је у Министарству грађевина радио арх. Светозар Јовановнћ старији. Имајући у виду да су у питању две веома сличне грађевине, сасвим поуздано би и зграду Првостепеног суда у Јагодини могли приписати стваралаштву овог плодног градитеља.
Арх. С. Јовановнћ старији дипломирао је 1888. године на Техничком факултету Велике школе у Београду. После дипломирања запослио се у Министарству грађевина, где је радио као окружни инжењер у више округа до Првог светског рата. а крајем 1919. године постао је инспектор Министарства грађевина у Београду. Као службеник Министарства пројектовао је: Окружни суд (1904), Начелство (1904), Општину (1905) и Окружну болницу (1906) у Лесковцу, затим окружне болнице у Јагодини (1906), Љубовији (1906),
Свилајинцу (1907) и Чачку (1907), као и зграду Окружног суда у Врању (1907). Због сличности у начину обраде и компоновању стилских елемената са до сада познатим делима
Светозару Јовановићу старијем могу се приписати и пројекти за зграде Среског здања и Суда у Јагодини. За наша разматрања, овом приликом, од посебног су значаја сада уништени грбови, који су некада обележавали ово здање. Као што је већ наведено завршни мотив на фасади угаоног ризалита Првостепеног суда у Јагодини представљала је симболичка – хералдичка композиција, у складу са наменом и значењем здања које је красила. Централни мотив композиције представљао је грб Краљевнне Србије – крунисани двоглави орао који на грудима носи штит са крстом и оцилима уништен током аустроугарске окупације 1915-1918 године. Грб је био смештен, како сведочи сачувана фотодокументација из раздобља пре Првог светског рата, у увучено, сада празно поље полукружног фронтона, на чији профилисани руб је излазила посебно истакнута краљевска круна. Цела композиција је са бочних страна уоквирена симболнчким фигурама – персонификацијама Закона и Правде.
Са хералдичке леве стране, односно за посматрача десно од грба постављена је фигура која симболизује Закон. Представљена је у виду женске фигуре одевене у дугу драпирану хаљину, са левом руком на коленнма, у којој је отворена књига закона. У десној, подигнутој руци држала је палмину грану, којом овенчава крунисаног орла. Познијом нестручном интервенцијом положај ове руке је промењен, те је она сада ослоњена на неприродно велики зарђали мач. Овим је грубо измењена и првобитна симболнка, будући да је мач атрибут Правде, а не Закона.
Са супротне, десне стране грба, налази се персонификацнја Правде, одевена такође у дугу хаљину, преко које, за разлику од претходне, се налази и оклоп са плочицама у виду крљушти; У левој руци су јој теразије, које симболнзују праведно судство, док јој је десна ослоњена на колено. Може се претпоставити да је у тој руци, преко колена, некада држала кратки мач – симбол праведне казне. Посматрана у целини сложена композиција над главним ризалитом некадашњег Првостепеног суда у Јагодинн, симболизовала је правну државу овенчану законима и брањену праведним судством.
Српски грб био је истакнут и у обе судске сале на спрату. Положај и могући изглед ових сада уништених симбола може се поуздано утврдити на основу преосталих трагова, У главној сали, у врху бочних зидова, високо изнад штуко оквира за владарски портрет налазио се, на она места, целовит грб са краљевском порфиром, релативно малих димензија, укомпонован орнамент којн су чиниле маслинове граде. Према положају у оквиру бочних зидова и стилизацији, овај хералдички мотив аналоган је са сличном композицијом која се налазила у главној сали Окружног суда у Београду. У сали на спрату бочног крила крунисани двоглави орлови налазили су се у оквиру декоративно моделованих надвратника. Њкхов некадашњи облик још увек се назире у неравнинама слоја малтера који их прекрива
Грб Краљевине Србије није дуго красио фасаду овог монументалног здања. Уништен је од стране аустријских окупационих власти у годинама Првог светског рата. Након Другог светског рата уништени су и грбови у судским салама. У потоњим временима нису постојали политички услови да се симболи српске државности обнове. Услед идеолошких оптерећења прилика за то пропуштена је и средином последње деценије 20 века, када су рестауриране фасаде јагодинског судског здања. Надамо се да су предуслови за овај подухват коначно остварени, будући да је стари, давно уништени симбол постао поново грб црпске државе.